Drvo aluminijum stolarija

Pasivna kuća

Šta je pasivna kuća!

Gubici toplote kroz prozore i spoljne zidove čine prosečno 70% ukupnih toplotnih gubitaka u kući.

Pasivna kuća

Prva Pasivna kuća sagrađena je u Nemačkoj 1991 godine . Radilo se o jednom eksperimentu koji je nadgledalo i nemačko ministarstvo ekologije. Od tada se pojam "pasivna kuća" upotrebljava za Svaku kuću u kojoj se po metru kvadratnom stambene površine ne utroši više od 1,5 litra lož ulja ili 1,5 m³ gasa. Ovo su senzacionalne vrednosti i danas, onaj ko poseduje takvu kuću , zaista štedi na grejanju.

Niskoenergetska kuća

Mnogi mešaju pojam "pasivne kuće" i "niskoenergetskom kucom" razlika je u tome što je kod niskoenergetske kuće postignut standard za gradnju i niskoenergetska kuća je ona koja godišnje trosi maksimalno 7 litara lož ulja , ili 7 m³ gasa po m² stambene površine.

Pasivna kuća
IC termografski prikaz kuće
< >

Pasivna kuća

Pasivna kuća je zgrada u kojoj se bez aktivnog grejanja ili klimatizacije postiže ugodna temperatura prostora kako u zimskom tako i u letnjem vremenu. Pruža povišeni stambeni komfor pri čemu klima uređaj za grajanje ne troši više od 15 kVh / m².

Realizacija pasivne kuće postavlja visoke zahteve na kvalitet primenjenih komponenata građevine. Svi spoljni elementi zgrade, izuzev zastakljenih površina, trebaju biti tako dobro toplotno izolovani da koeficijent prolaza toplote U (pre k) nije veći od 0,15 W/(m2K).

Koncept kuće, položaj, izolacije i njihovi proračuni moraju zadovoljavati visokim standardima i potrebno je dobiti gotovo hermetički zatvoren prostor unutar kuće jer bi u protivnom dragocena toplota izašla kroz fugne, spojeve i razne otvore. Sa kojim materijalom i na koji način će se izvesti radovi kako bi standard pasivne kuće bio zadovoljen i nije toliko bitno, postoje mnogobrojni proizvođači raznih izolacionih sredstava koji će vam u velikoj meri pomoći u stvaranju pasivne kuće.

Važna je i ispravna orijentacija u odnosu na strane sveta. Velike staklene površine na južnoj strani ne smeju biti u senci kako bi pasivni solarni dobici bili optimalni i prozori tako doprinosili toplotnoj stabilnosti kuće. Najmanji otklon u odnosu prema jugu omogućava najveće iskorištavanje zimskoga sunčevog zračenja prozorima, a leti sprečava pregrevanje prostorija uzrokovano osunčavanjem sa zapadne strane u poslepodnevnim satima. Visokoefektivno vraćanje toplote u sistemu provetravanja sa iskorišćavanjem većim od 75% postiže se pri niskoj potrošnji energije.

U pasivnim kućama mora biti sprečena nekontrolisana izmena spoljnog i unutrašnjeg vazduha. Spoljne konstrukcije trebaju obezbijediti potpunu zaptivenost tako da zajedno formiraju neku vrstu vetronepropusnog plašta. Jedinjenja sve konstruktivnih elemenata i prodori instalacijskih vodova moraju biti brižljivo izvedeni kako bi se ostvario potreban nivo vetronepropusnosti. Ovako kvalitetno izvedenim konstrukcijama se ne izbegava samo pojava promaje i time gubljenja energije, nego se zbog redukovanog unosa vlage u konstrukcije, znatno smanjuje mogućnost nastanka oštećena na konstruktivnim elementima zgrade.

Samim ispunjavanjem navedenih uslova nije učinjeno dovoljno da bi se jedna zgrada mogla nazvati pasivnom kućom. Projektovanje i izvođenje pasivne kuće za graditelje je mnogo kompleksniji zadatak od projektovanja i izvođenja veličinom i funkcijom istovetne tradicionalne zgrade. Naizmenično usklađivanje pojedinih komponenata nužno zahteva integralno projektovanje kojim se može dostići standard pasivne kuće.

Za razliku od svih ostalih građevinskih konstrukcija, pasivnu kuću ne možete oblikovati pregradnjom i prilagođavanjem klasične kuće. Uz specifičan raspored prostorija, gde su one najtoplije izložene najvećem osunčanja, kuća ima i poseban sistem provetravanja. Za snabdevanje svežim vazduhom brine se sistem kontrolisane ventilacije koji putem izmene toplote, gde izlazni i potrošeni vazduh iz unutrašnjosti na višoj temperaturi može preneti i do 80% svoje toplote na ulazni vazduh. Drugim rečima, ako je vazduh u prostoriji iznosi 20 stepeni Celzijusovih, a temperatura napolju iznosi nula stepeni, temperatura ulaznog vazduha se može podignuti i na 16 stepeni Celzijusovih. Proces je u letnjim mesecima obrnut, tako da izlazni vazduh preuzima toplotu ulaznog vazduha, održavajući ugodnu temperaturu u prostorijama bez potrebe za klima-uređajem.